Zašto menjačnice ostaju bez evra ako nema nestašice: Stručnjak objasnio gde je problem
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Povećana potražnja za evrima u menjačnicama posledica je straha građana i kratkotrajnog psihološkog efekta, a ne nestašice deviza, kaže Dušan Uzelac
- Problemi su, prema njemu, uglavnom u gotovini i manjim menjačnicama, dok srednji kurs evra ostaje gotovo nepromenjen
- Slučaj Alta banke ne ugrožava stabilnost bankarskog sistema, jer je reč o banki sa oko tri odsto tržišnog učešća
Povećana potražnja za evrima u menjačnicama posledica je psihološkog efekta i straha građana, a ne nestašice deviza, izjavio je danas urednik portala "Kamatica" Dušan Uzelac i istakao da slučaj Alta banke ne može da ugrozi stabilnost bankarskog sistema i da nema razloga za paniku.
- Rekao bih da postoje pokušaji nekih menjačnica da se okoriste ovom situacijom. Postoji vrlo jasno pravilo po kojem Narodna banka Srbije ograničava najviši prodajni kurs u odnosu na srednji. Nema nikakvih problema, deficita niti nestašice. Sve što se dešava kratkotrajnog je psihološkog karaktera - rekao je on.
Podsetio je da je kurs evra i u novembru 2021. godine bio oko 117,6 dinara, što, kako je ocenio, pokazuje da se vrednost domaće valute godinama kreće u relativno stabilnim okvirima.
Ko najviše kupuje devize
Prema njegovim rečima, problemi su nastali isključivo u delu tržišta koje se odnosi na gotov novac, jer je za njegovo dopremanje potrebna određena logistika i kao primer naveo prodavnicu koja uobičajeno prodaje tonu jabuka nedeljno, a zatim se iznenada suoči sa potražnjom od 10 tona.
- Naravno da je potrebno vreme da se roba dopremi i stavi na rafove. Tako je i sa menjačnicama. Ako neko ujutru kupi sve evre koje imaju, one ostatak dana nemaju šta da prodaju. To se pre svega odnosi na manje menjačnice, koje nisu mogle da obezbede dovoljno gotovine u odnosu na povećanu potražnju - istakao je on.
Dodao je da bi, u slučaju ozbiljnijih poremećaja na deviznom tržištu, bilo logično očekivati i znatno veće promene zvaničnog srednjeg kursa.
- Srednji kurs se gotovo uopšte ne pomera u odnosu na svu ovu priču koja se stvorila, što znači da dešavanja nemaju veći uticaj, osim psihološkog - ocenio je on.
Govoreći o oduzimanju dozvole za rad Alta banci, istakao je da se bankarski sistem u velikoj meri zasniva na poverenju građana i privrede.
- Ceo sistem finansija oslanja se na poverenje. Vrlo brzo smo videli šta se dešava kada to poverenje izostane. Alta banci je pala likvidnost, a kada ona padne ispod određenog nivoa, aktiviraju se mehanizmi zaštite - naveo je Uzelac.
- Alta banka ima oko tri odsto učešća na tržištu. Njeno poslovanje je pod znakom pitanja, da li je ispravno, da li je bilo pronevere, to će se sve utvrditi. Ali to ne znači da je celokupno poslovanje te banke bilo nepravilno. Bankarski sistem je jedan od najregulisanijih i najkontrolisanijih sistema, upravo zato što je poverenje u njega osetljivo - rekao je on.
Strah, a ne ekonomski razlozi
Naveo je da građani, zbog ranijih negativnih iskustava, često reaguju strahom i odlučuju da podignu novac i onda kada za to ne postoje ekonomski razlozi.
- Strah ne možemo uvek racionalno da objasnimo. Verujem da će se za nekoliko dana situacija smiriti i da će građani shvatiti da nema razloga za bojazan - rekao je on.
Građanima koji trenutno kupuju devize Uzelac savetuje da ne donose odluke pod uticajem straha i da, ukoliko im je potrebno, razmotre kupovinu preko bankarskih aplikacija.
- Ako sada kupujete devize koje ćete prodavati za mesec dana, izgubićete na toj transakciji. Sačekajte pet-šest dana, pa ako se ništa ne promeni, onda reagujte. Verujem da će se logistički problemi sa dopremanjem gotovine u tom periodu rešiti - ukazao je on.
Kada je reč o dilemi štedeti u dinarima ili evrima, naglasio je da bi odluku trebalo doneti prema nameni novca i periodu u kome građani planiraju da ga potroše.
- Štedite prema nameni tih sredstava. Ako ćete novac trošiti za šest meseci u dinarima, nema potrebe da ga sada pretvarate u evre. Na konverziji uvek nešto gubite - objasnio je on.
Za novac koji građanima nije potreban duži period predložio je da razmotre i mogućnost investiranja.
- Ako vam novac nije potreban duže od šest meseci, razmislite i o investiranju. To znači da novac pretvarate u nešto što nije novac, pa onda pratite tržište te imovine, a ne samo kurs, kamate i inflaciju- rekao je Uzelac.
Biynis Kurir/Tanjug